Bura, Vilijam Šekspir

„Bura“ je romantična drama iz pera najvećeg engleskog, ali i svetskog dramatičara Vilijama Šekspira. Pisana je dve godine, 1610. – 1611., a prvi put objavljena je 1623. godine, više od deset godina kasnije. Ova drama govori o sukobu Prospera kojeg su braća Antonio i Alonso bacili u more i tako poterali iz Italije. Prospero pronalazi mali (izmišljeni) ostrvo u kojem pokušava da domorocima nametne svoju vlast, pošto je pre izgnanstva bio vojvoda od Milana, pa je smatrao da tu dužnost mora da dobije i tu. Ova tematika problematizira kolonizaciju Amerike, veoma savremenu temu s obzirom na vreme kad je napisana, ali ta ideja prikrivena je pričama o umetnosti, ljubavi, lepoti i prirodi.

Iz tih razloga, „Bura“ je zapravo metaforizirana politička drama. Protagonist Prospero predstavlja evropske imperijaliste, čoveka ili silu koja se nameta kao vođa naroda. S druge strane, domorodac Kaliban, kojeg je Prospero uzurpirao, predstavlja Amerikance, ali ima i širu metaforu u kojoj je predstavnik temeljnih ljudskih instinkta. Prospero je ujedno i simbol „sveznajućeg“. On sve kontroliše i kao vođa mora da bude miran, staložen, potpuno pod sopstvenom kontrolom. Ipak, i on ima svoje mane. Mane mu se ispoljavaju kroz oluje koje nastaju njegovim besom, a vođene su osvetom. On kontroliše i vodu koja može da razara, pa se tu povlači i pitanje društvene odgovornosti. Iako drama u sebi ima fantastične elemente, ona je u svojoj suštini metafora za život i moderno društveno uređenje.

To društveno uređenje prikazano je kao piščeva vizija novog društva, koji u budućnosti tek treba da se realizuje. To se najbolje vidi u Gonzalovom svedočenju kako bi svet izgledao kada bi on vladao ostrvom, a ta slika je posve utopijska. Idealno društvo se do danas nije realizovalo, ali se ipak nabolje promenilo u odnosu na 17. vek.

Šekspirova „Bura“ ima posve organizovanu neoklasničnu strukturu, što inače nije slučaj kod ovog pisca. Tema se provodi kroz dimenzije vremena, prostora i strukturalne dimenzije koja defeniše radnju. Osim tri dimenzije, u drami se odvijaju i tri tematski različite priče: ljubavna priča, priča o pohlepnoj braći i priča o otimanju zemlje i nametanju Prosperove vladavine. Za razliku od ostalih Šekspirovih drama, ova završava srećno. Ipak, pesnik se pridržao svog pravila strukturiranja drame u pet činova.

Kratak sadržaj

Milanski vojvoda Prospero nastanio se na nepoznatom mediteranskom ostrvu sa svojom kćerkom Mirandom, nakon što su ga njegova braća bacila u more i tako proterala iz Milana. Njegova znanje dolazi iz knjiga. njegovo moć je postala toliko velika da je počeo da vlada čak i prirodnim silama. Demonstrirao ih je kada je vidio da se napuljski kralj Alonso i njegova družina, koju su činili i Antonio, Gonzalo i Sebastian, te sin Fernand, vraća brodom s Klaribelinog venčanja. On im je poslao veliku oluju koja je sve pred sobom uništavala, a sve kako bi im se osvetio što su ga proterali iz domovine gde je Prospero bio gradski vojvoda. Način na koji Prospero može da upravlja vodom i olujom je preko duha Arijela, njegova pomoćnika. Iako je Arijel stvorio veliku oluju, svi si broda su uspeli da se spase. Prosperovoj kćeri Mirandi to je bilo veoma drago jer je ona bila zaljubljena u Fernanda, Alonsovog sina.

Vještica Sikoraks je sa Sotonom začela sina Kalibana. Kaliban se rodio nakaradan i Prospero ga je uzeo kao svog roba. Naučio ga je pričati, ali Kaliban unatoč tome stalno psuje. Iako se Kaliban nalazi pod Prosperovom vlasti, on misli da ima veća prava na ostrvo, jer je ostrvo njegov rodni dom.

Fernand se spašava od brodoloma na Prosperovom ostrvu. Kada je prvi puta ugledao njegovu kćerku Mirandu, odmah se u nju zaljubio. Ali Prospero mu nije želio samo tako da prepusti kćerku. Nije mu verovao mu, pa ga je neko vreme testirao da vidi kakve su mu točno namere prema Mirandi. Ubedit će se da su Fernandove namere poštene.

Alonsko je video kako njegov sin stradava na moru, pa je bio ubeđen da je mrtav nestao u oluji. Umorni od oluje, svi spašenici odlaze na počinak, osim Antonija i Sebastijana. Oni su smišljali plan kako i kada da smaknu kralja Alonsa. Hteli su da ga već tu večer ubiju, ali kad su podigli mač na njega, došao je duh Arijel, šaptom probudio Gonzala, koji je onda obranio kralja. Arijel je vest o pokušaju ubistva preneo i Prosperu. Prospero je mislio da je Sebastian krvi što je i on smaknut s vlasti u Milanu, iako je to bilo delo Prosperovog brata Antonija.

Sada Kaliban pokušava da makne Prospera s vlasti na otoku. Pokušavao je da se udruži s pijanim Stefanom i glavnim šaljivdžijom Trinkulom. Ali Stefano i Trinkulo su napili Kalibana i ubedili ga da bi trebalo da ubije Prospera kako bi Stefano postao kralj.

Fernand Mirandi izjavljuje ljubav, a onda mu uzvrati. To ubedi Prospera u dobrobit njegovih namera pa mu priznaje da ga je iskušavao. Na kraju im oboma daje svoj blagoslov. Arijel obavesti Prospera da Kalibano i njegovo društvo žele da ga ubiju. Odluči da će ih zavesti pesmom i kroz trnovit put odvući u baru. Tako su i Kalibanova i Alonsova družina zapeli u istoj bari.

Fernando je odlučio da će oženiti Mirandu. Zato je Prospero pozvao Arijela da zazove ženske duhove. One su se pojavile i donesle mnogo ljubavi i mudrosti, s još mnoštvom vrednih poklona.

Kaliban i njegovi pomoćnici zapeli su u blatu , pa je Arijel pozvao prijatelje duhove da se pretvore u pse i gone ih do Prosperova dvorca. Kod Prospera na kraju dolaze Sebastijan, Antonijo, Gonzalo i Alonso koji ne mogu da veruju da je Prospero živ. Alonso je ushićen kada vidi i svog sina Fernanda, pa se radosni zagrle. Cela posada broda ušla je u sobu. Prospero progna pijance koji su hteli da ga ubiju, pa se vrati u rodnu zemlju da uda kćerku u Napulju. Zatražio je natrag i svoju titulu vojvode jer je jedino tako pravda mogla da bude zadovoljena. U suprotnom, on će reći sve što zna o urotnicima. Prospero je na kraju oslobodio i duha Arijela.

Vrsta dela: drama (komedija)

Vreme radnje: neodređeno

Mesto radnje: nepoznato (izmišljeno) ostrvo na Mediteranu

Likovi: Prospero, Arijel, kralj Alonso, Ferdinand, Miranda, Sebastijan, pomoćnik Alonso i Gonzalo, Caliban, Stefano i Trinculo

Beleške o autoru

Vilijam Šekspir se rodio u gradiću Stratford na Avonu 1564., u isto vreme kada je u Rimu umro Mikelanđelo. Bio je najstarije od osmoro dece u svojoj porodici. Kršten je 26. aprila 1564. pa se smatra da je rođen 23. aprila. Otac mu je bio ugledan i imućan građanin, trgovac i član Opštinskog veća.

O njegovom dobrom imovinskom statusu govori i podatak da je 1596. mogao da plati da on i njegovi potomci upotrebljavaju porodični grb koji prikazuje sokola i koplje i ima francuski natpis: „Non sanz droict“ (Ne bez prava). Šekspir je pohađao školu u svom rodnom gradu. Do njegove 18. godine, o njemu ne postoje nikakvi pisani podaci.

Tek od 1582. postoji dokument koji govori o njegovoj ženidbi sa En Hetavej, koja je bila čak osam godina starija od njega. Imao je troje djece, dve kćerke i sina. Umire 23. aprila 1616. godine u svom rodnom gradu, gde je i sahranjen.